U REPUBLICI MAKEDONIJI
Vlada Crne Gore

Vlada R. Makedonije

MVPEI

Dijaspora

Moja Crna Gora

Admin

 BRAT JE MIO, KOJE VJERE BIO

U duhu interreligijskog razumijevanja i u slavu harmonije različitosti od kojih je sazdano crnogorsko društvo, na šta smo svi beskrajno ponosni, predstavnici Crnogorske zajednice u Republici Makedoniji su 17.07.2015, na dan Ramazan Bajrama, velikog praznika svih islamskih vjernika širom svijeta,  posjetili porodicu Muminović u Skoplju  i bili od srca dočekani i domaćinski i bratski, kako to našim ljudima i dolikuje, ugošćeni u prelijepoj i gospodskoj atmosferi, ove po mnogo čemu čuvene i u Skoplju dobro poznate i cijenjene familije.

Na bajramskom ručku smo imali priliku da se bliže upoznamo sa svim članovima ove brojne porodice i da u jednoj bratskoj atmosferi i opuštenom razgovoru još jednom, po ko zna koji put nazdravimo onoj staroj: ,,Brat je mio, koje vjere bio“ . A ta krilatica je upravo ona vrijednost kojom počinje i završava svaka priča o Crnoj Gori… vrijednost koja je opstala i pored najvećih iskušenja i podjela kojima su narodi Balkana bili izlagani u zadnjih nekoliko vjekova pa do današnjih dana… vrijednost,  u čije ime smo svi u Crnoj Gori i braća i sestre.

I sve dok je tako, sve dok smo u stanju da prvo budemo braća pa tek potom hrišćani, muslimani ili pripadnici bilo koje druge religije ili nacije, imamo razloga da budemo ponosni,  na to i ko smo i odakle smo.

 

Ugošćeni u prelijepoj i gospodskoj atmosferi

Ugošćeni u prelijepoj i gospodskoj atmosferi

PLAVSKI DANI BOROVNICE

Posjeta članova Crnogorske zajednice RM Plavu i Gusinju

Povodom održavanja tradicionalne i veoma atraktivne kulturno-turističke manifestacije Dani Borovncice, članovi Zajednice Crnogoraca u Republici Makedoniji posjetili su Plav i Gusinje i tom prilikom  ostvarili više kontakata sa ljubaznim domaćinima.

Članovi Zajednice koji su prvi put posjetili ovu rijetku ljepotu prirode oduševljeni su njome,  a posebno su očaraniAlipašinim izvorima kao čudom prirode.

Gradonačelnik Plava, gospodin Orhan Šahmanović sa njegovim saradnicima, primio je članove naše Zajednice i upoznao ih sa strategijom razvoja regiona, kao i sa cjelokupnim aktuelnim prilikama opštine Plav.

Koristimo priliku da se domaćinima u ime Zajednice zahvalimo na dočeku i gostoprimstvu koj su nam ukazali.

FB_IMG_1438604303607 FB_IMG_1438604242984 FB_IMG_1438604202791 FB_IMG_1438604182232

 Фубалски горостас

Фубалски горостас

Заслужена признања

Заслужена признања

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Бљештава фудбалска каријера Црногорца Банета Видинића, једног од највећих голмана свих вредмена са ових простора.  – Од скопског Кучевишта и Вардара, преко Радничког и ОФК Београда, до швицарског Сиона и америчких Клиперса и Сент Луис старса 

Пише: Миодраг МИЦКОВИЋ

Благоје Видинић (1934 Скопље 2006 Стразбур) је оставио неизбрисиве трагове у македонском и свјетском фудбалу и тиме је било теже да се прихвати истина да међу нама више нема једног од најбољих македонских голмана. Благоје Видинић-Бане био је човјек са великим спортским срцетом, голман који је оставио дубоке трагове у македонском, у југословенском  и у свјетском фудбалу. Увијек са осмјехом на лицу, увијек срећан када је долазио у Скопље да се види са пријатељима, са ранијим клубским друговима. Знао је да каже: Дуго година живим у Стразбуру, али Скопље ми је у срцу, моје Кучевиште, гдје сам рођен“. Са великом радошћу примио је признање великана македонског спорта које му је додијелио Македонски олимпијски комитет. Дошао је без ријечи на позив спортских ветерана из наше државе да би друговао са њима, да се потсјети на оне лијепе дане када је бранио за његов Вардар, као што је знао да каже. 

Старији љубитељи фудбала добро се сјећају његових одбрана док је чувао гол Вардара током педесетих година минулог вијека. Висок, корпулентан, тешко је могло да му се да гол. Када би се чуо његов узвик „моја“ у сусрет набаченој лопти, сви су се уклањали знајући да ће она бити сигурни плијен популарног Банета, који је преминуо на опереционом столу у Стразбуру не издржавши своју последњу животну битку и отишао у легенде.

Ријетко који македонски фудбалер би се могао похвалити са тако успјешном каријером као Благоје Видинић. Почео ју је на голу Вардара са побједом 1:0 против беогадског БСК у Скопљу у 1952. години. Био је у тиму са Арсовским, Новаковим, Милановим, Кокиновским, Дацевским, Цинциевским, Велковским, Д. Георгијевским, Јаневским и Вуком Каровим. Замијенио је на голу свог великог пријатеља Тодета Георгијевског који је отишао на одслужење војног рока у Љубљану и остао на њему. За тих четири година колико је био у Вардару, гол његовог тима је бранио на 144 утакмица, од којих су 84 били првенствени. Играо је и са Стевом Каранфиловићем, Тодором Балевским, Вучидоловим, Андоном Дончевским, Чаславом Божиновским, Владом Николовским, Радетом Чапароским. Са једном бљескавом генерацијом „црвено-црних“. Последњи меч за Вардар је одиграо против Загреба (0:0), прије него што је отишао у Београд, гдје је у Радничком продужио успјешну голманску каријеру, а потом и на голу југословенске репрезентације са неколико олимпијских и медаља са европских шампионата.

Но, вратимо се на каријеру у Вардару. На два меча Видинић је примио највише голова – против Партизана у Београду, чак девет, када је било 9:2 за „црно-бијеле“ и у Сплиту против Хајдука –  6:0 за Сплићане.  Говорио је:„Знате како је у фудбалу, голман је увијек најзаслужнији за побједе и за поразе. Али, ја се не бих никада, без обзира на примљене голове, отказао од голманског мјеста. Оно је било као магија за мене“.

Америчка каријера: Бане са екипом Сен Луиса

Америчка каријера: Бане са екипом Сен Луиса

Своју репрезентативну каријеру Видинић је, заједно са својим клупским другом Предрагом Лазаревским, почео у омладинској репрезентацији бивше Југославије, када је у далекој 1951. години на првом омладинском турниру ФИФЕ у Француској, Југославија освојила златну медаљу, захваљујући управо одличним одбранама Видинића. У финалу,  СФРЈ је побиједила Аустрију са 3:2. У тиму заједно с њим био је и чувени фудбалски виртуоз Милош Милутиновић.

Затим, након три меча за омладинску репрезентацију, слиједеле су и двије утакмице за младу селекцију бивше Југославије. У њој су играли позната имена тадашњег југословенског фудбала: Калоперовић, Рудински, Владица Поповић, Миле Јоцић, који је играо и за Вардар, Никола Радовић, касније тренер прилепске Побједе. У дресу Б-репрезентације одиграо је једну утакмицу против Мађарске у Скопљу, у 1959. години, са Кнезом, Ивошом, Пашићем, Папецом, Тасићем…

Међутим, истинску афирмацију Благоје Видинић је доживио на осам наступа за најбољу југословенску селекцију. Прво на Олимпијским играма у Мелбурну 1956. године, када је Југославија освојила сребрну медаљу, а потом на Олимпијади у Риму, када је у финалу у 1960. години Југославија побједила Данску са 3:1 и освојила злато. Југославија је играла у саставу: Видинић, Рогановић, Јусуфи, Жанетић, Дураковић, Перушић, Анковић, Матуш, Галић, Кнез, Бора Костић.

Последњу медаљу, сребрну (то је био и његов последњи наступ у репрезентативном дресу  Југославије), Видинић ја освојио на првом Европском првенству у Француској, када је у финалу Југославија изгубила од тадашњег СССР-а са 2:1 тек у продужецима са оним голом познатог руског репрезентативца Понедељника.

Видинић је фудбалску каријеру продужио у швајцарском Сиону, а на крају је био на голу америчког тима Клиперси из Калифорније и истоименог тима из Сент Луиса. И његова тренерска каријера  била је бљескава. Са репрезентацијом Заира у 1974. години учествовао је на Свјетском првенству у Њемачкој и то је била прва репрезентација са „црног континента“ која је играла на једном СП. Потом је одвео и Мароко на Свјетски шампионат 1978.  године у Аргентини. Пензију је дочекао као инструктор ФИФЕ и представник једне од највећих фирми за производњу спортске опреме, „Адидас“, за Сјеверну и Јужну Америку.

Ово је моја прича о Благоји Видинићу  исписана тужним срцем, сјећање и посвјета великом заљубљенику у спорт, посебно у фудбал.

StoneBridgeSkojeColour

8576pristina-trg

DAN CRNOGORACA KOSOVA  DAN NEZAVISNOSTI CG

Postovani zemljaci,

Sa zadovoljstvom i radoscu vam saljem link sa proslave Dana Crnogoraca Kosova – Dana

nezavisnosti CG , koji je bio odrzan 14 Maja 2015 godine na najvecem na Balkanu privatnom univerzitetu AAB sa kojim nase Udruzenje ima memorandum o zajednckoj saradnji.

Nadam se da cete uzivati!

https://www.youtube.com/watch?v=Sn0RTYjgIsU

Srdacan pozdrav

Predsjednik Udruzenja Crnogoraca Kosova

Slobodan M.Vujicic

 

Gospodin Slobodan M. Vujicic

Predsjednik Zajednice Crnogoraca Kosova

Postovani,

U ime Zajednice Crnogoraca u Republici Makedoniji najiskrenije Vam  zahvaljujem na cestitkama i najlepsim zeljama povodom Dana crnogorske nezavisnosti i ujedno Vam cestitamo na izuzetnoj svecanoj akademiji tim povodom u organizaciji  Zajednice Crnogoraca Kosova!

Zelim ovom prilikom da istaknem da mi je drago da su se sva Vasa nastojanja ostvarila na najvisem mogucem nivou i na zadovoljstvo Crnogoraca Kosova i visokih gostiju.

Uz zelju da i ubuduce budete tako kreativni I mocni u daljem radu, primite nase bratske pozdrave I najbolje zelje!

Predsjednik Zajednice Crnogoraca u Makedoniji

Boro Popivoda

 

U koprodukciji FIAT-a iz Podgorice i Grada teatra Budva 6 juna u Makedonskom narodnom teatru, u sklopu Međunarodnog festivala pozorišta, izvedena je pretstava “Tri sestre” Antona Pavloviča Čehova

 

tri sestri foto 3 tri-sestri foto 2

Predstavom “Tri sestre”, koprodukcija FIAT – a i Grada teatra Budva, crnogorska pozorišna ekipa je učestvovala na Međunarodnom festivalu pozorišta u Skoplju (MNT Fest). Pred skopskom publikom predstava je šestog juna odigrana na sceni Makedonskog narodnog pozorišta.

 

Rađena prema komadu Antona Pavlovića Čehova, predstavu su adaptirali i režirali Ana Vukotić i Slobodan Milatović. Inače “Tri sestre” je premijerno izvedena prošle godine na otvaranju Festivala internacionalnog alternativnog teatra. Koreograf je Sonja Vukićević, kostime je uradila mlada crnogorska kostimografkinja Lina Leković, a muziku potpisuje Ivan Marović. U predstavi igraju Bojana Malinovska, Julija Milačić, Ana Vučković, Momo Pićurić, Dejan Ivanić, Zoran Vujović, Miloš Pejović, Petar Novaković, Jovan Krivokapić i Ivan Marović.

 

MNT fest ustanovljen je prošle godine i ima revijalni karakter. Festival ima za cilj da omogući upoznavanje različitih scenskih estetika, bolje međusobno razumijevanje i otvaranje većih mogućnosti za ozbiljnu međunarodnu saradnju i razmjenu iskustava. Ove godine na festivalu učestvuju nacionalni teatri iz nekoliko zemalja regiona i šire. To su, pored pomenute ekipe iz Crne Gore, “Pozorište Sofija“ iz Bugarske, “Narodno pozorište” iz Budimpešte, “Narodno pozorište Beograd”, turski “State Theatre Istanbulu“ i “Gruzijsko Narodno pozorište” iz Tbilisija.

 

 

JOVANKA JE MAKEDONSKA SNAJA, NEMA BEŽANJA OD VARDARA

 

Najbolja crnogorska rukometašica Jovanka Radicević živi u skopskom naselju Taftalidže, uživa u čaši crvenog vina i još je pod impresijom što je rukomet nacionalan sport broj jedan u Makedoniji. Za njenu koleginicu Andreu Lekić kaže da je partibrejker koji prvi leže u krevet i zaspi desete minute filma.

foto 1

Andrea Lekić i Jovanka Radicević

Na nedavnom Fajnal foru, odigranom u Budimpesti, rukometasice Vardara su osvojile treće mesto, pobedivši u duelu za bronzanu medalju ruski Dinamo Sinare. Dve najistaknutije rukometasice kluba, Crnogorka Jovanka Radičević i Srpkinja Andrea Lekić imale su veliki doprinos u tom uspjehu.

 

Na putu ka finalu ponovo im je stala Budućnost iz Podgorice, koji je crveno-crne đevojke u polufinalu ubedljivo pobjedio. Ovogodišnji Fajnal for je Jovanki i Andreji doneo još jedno treće mesto, još jednu bronzu kao i prosle godine. Po njih je ponovo koban bio evropski sampion Buducnost iz Podgorice, koji je na najbolji mogući način overio titulu najboljeg na Starom kontinentu.

 

One su već dve godine u Skoplju, što je dovoljno vreme da se odomaće, a Jovanka Radicević je otišla i dalje, jer će uskoro postati makedonska snaja. Obe su igrale u mađarskom Đeru, imaju bogatu rukometnu karijeru, što je bio dovoljan razlog za intervju. Inače uvjek su cimerke na putovanjima, pa su tako i cimerke u ovom intervjuu.

 

Dobili ste i igrate u novoj Sali Jane Sandanski“. Dali to utiče na ukupnu atmosferu i igru Vardara?

 

Andrea Lekić: Stvarno je privilegija imati ovako modernu salu, u kojoj ćemo imati najbolje uslove. Svakako da je i njima i nama važno početi sa pobjedom. Što se tiče nas, mi uživamo i igraćemo bez velikog pritiska. Interesuje nas kakva će biti akustika u odnosu na salu “Boris Trajkovski” i kakav će biti navijački odjek. Jedno nije sporno, a to je podrška navijača, za koju verujem da će biti fenomenalna.

 

Jovanka Radičević: Sala “Jane Sandanski će biti naš dom i svakako je drugačije u odnosu na salu u kojoj smo igrali prošle godine. Drugačije je jer znamo da smo svoji na svome. Volela bih da to bude naša neosvojiva tvrđava.

 

U dosdadašnjoj karijeri imali ste i muškog i ženskog trenera. Postoji li neka razlika u pristupu?

 

AL: Nema nekog posebnog pravila i sve je do karaktera trenera. Ima muških trenjera koji su dosta blagi i mirni, a ima ženskih koji znaju da budu oštri i temperamentni. Glavna razlika je u tome što žensko mnogo bolje razume žene, a muško muškarce. Mislim da žene mogu više doprineti u atmosferi kolektiva, zato što su muškarci veće tračare i ogovarači od žena.

 

JR: Najvažnija je hemija u ekipi, a manje je važno dali je trenjer muškarac ili žena. Najvažniji uslov za dobar početak je strpljenje.

 

Koja rukometašica vam je bila najteža za čuvanje?

 

JR: Najviše problema mi je zadavala Siraba Dembele, i na klubskom i na reprezentativnom planu. Fizički je veoma snažna i, srećom, sada mi je klupska koleginica tako da više nemam problema, sem za vrijeme treninga.

 

AL: Ima nekoliko rukometašica, ali kad već treba da izdvajam, Bojana Popović je najraznovrsnija protivnica koju sam čuvala. Kompletna je, veoma inteligentna zbog toga što ne znate kakav joj je sledeći potez. Ruskinja Ljudmila Bodnjeva, sa kojom sam igrala u Krimu, mi je bila prilično teška za čuvanje na treninzima. Ona je stvarno fenomenalan igrač.

 

Igrali ste u Đeru, u Krimu, imali ste mnogo evropskih utakmica. Dali je Vardar bliže do njih u organizacionom pogledu?

 

AL: Joka i ja smo došle u Skoplje zbog novog izazova. Kada čovjek shvati da je u nekoj oblasti dostigao vrhunac, javlja se potreba za nečim novim. Mislim da je Vardar sve bolji i bolji svake godine. Prva sezona je uvjek najteža, pa smo tako pretprošle godine postigle veliki uspeh plasmanom na F4. Potrebno je vrijeme i strpljenje, kako nama, tako i ljudima u klubu, upravi i stručnom štabu. Već fukcionišemo kao jedna porodica, a ove godine je sve to izgledalo mnogo bolje. Idemo korak po korak i ne može se očekivati da će sve biti preko noći. Madžarski Đer je već čitavu deceniju redovan akter finalnih turnira, tako da su oni dobar dokaz da je za sve potrebno vrijeme. Vardar ima sve predispozicije za uspeh. Marketing kluba radi odlično, napreduje i ja sam zadovoljna organizacijom.

 

JR: Slažem se sa Lekom, put do uspjeha treba tražiti u vremenu u strpljenju. Kao nama na terenu dole, tako i upravi, treba određeni period za još veći napredak na svakom planu.

foto 2

Andrea Lekić i Jovanka Radicević (Zlatna medalja osvojena u finalu Lige sampiona 2013 godine)

Andrea, kako su navijači slovenačkog Krima uspjeli da te zadrže u klubu koji je imao finansijsku krizu?

 

AL: Cijela je storija nastala krajem moje druge godine u Krimu. Klub je imao finansiskih problema i nusu nas mogli isplaćati. Jednog trenutka je došao vođa navijača, koji nije vođa kakvog ga mi znamo. U Sloveniji je to mnogo kulturnija priča i nema veze sa huliganizmom. Bio je stariji, porodični čovjek, koji mi je rekao da je fan – klub počeo prikupljati novac da bi me klub zadržao. Nisam mogla da obuzdam  emocije i rasplakala sam se kad sam shvatila koliko njima znači klub. Prihvatila sam smanjenje plate i ostala sam u Krimu.

 

Ima li neke simbolike u brojevima koje nosite na dresovima?

 

JR: Moja majka je dugo godina bila rukometašica u Crnoj Gori i nosim peticu u njezinu čast. Dok sam igrala u Budućnost taj broj je nosila Anica Đurović, jedna od najboljih rukometašica u klubu i moj idol, pa sam nosila drugi broj. Vremenom mi se dopao i broj 44, pa sam nosila i taj broj.

 

AL:  Nema nekog posebnog značaja. Od ranije sam se povezala sa brojem 7, koji nosim i u reprezentaciji. Kad sam došla u Vardar sedmica je bila zauzeta, pa sam odabrala 77. Čudno je što se taj broj sreće sve češće.

foto 3

Navijači Vardara „Komiti“ bodre svoju miljenicu specijalnom zastavom

Dali ste se susreli sa Komitima, dali ste razgovarali oko organiziranog navijanja? Postoji utisak da nekako fale u čitavoj priči o ŽRK “Vardar”?

 

JR: Nismo imali susret sa njima, iako stalno dobijamo podršku preko socijalnih mreža. Stvarno ne znam zašto bodre samo muškarce, a ne i nas. Čudno je, jer ako se klub voli, voli se bez razlike dali igra muška ili ženska ekipa. U svakom slučaju imamo redovnu publiku koja nam mnogo znači i koja je cijele godina bila sa nama. Bez njih teško bismo stigli do Fajnal fora. Nadam se da ćemo i ove sezone imati punu salu.

Upravo su oni bili najveća podrška kad je “Kometal Đorče Petrov” postigao istoriski uspeh makedonskog rukometa.

 

AL: Da, verovatno trebamo postići neki veći uspeh koji bi prepoznali da bi dolazili redovnije. Naš odnos prema dresu Vardara je čist i korektan i uvijek će biti takav.

foto 4

Pobjeda uvijek donosi radost pred prepunim tribinama

Imate skoro još dve godine dogovora sa Vardarom. Vidite li sebe još dugo u Skoplju?

 

JR: Možda se ponavljam, ali se ovdje stvarno osjećamo kao kod kuće. Grad i ljudi su prijatni za život, imamo sve uslove za lepu svakodnevicu. Što se tiče mene, ja bih ovde ostala do kraju karijere.

 

Dobro, ti si makedonska snaja, pa tvoje razmišljanje ne iznenađuje.

 

JR: Zbog toga svakako, ali opšta atmosfera i u, i van kluba je fenomenalna. Družimo se sa svim rakometašima, pa i sa onima iz drugih klubova. Ljudi nas često prepoznaju na ulici, otvoreno nam prilaze i to me mnogo oduševljava. Na drugim mjestima je retkost da vam neko traži autogram ili da hoće da se fotografiše sa vama. Andreja nije makedonska snaja, vešto se krije na tom planu i ništa ne otkriva.

 

AL: Dve godine sam ovde i još sam pod impresijom što je rukomet nacionalni sport broj jedan. Makedonija voli rukomet i to se vidi na svakom koraku. Ljudi jednostavno žive za rukometne utakmice, posebno za duele izmneđu Vardara i Metalurga. Laže svako ko kaže da je fudbal broj jedan u Makedoniji. Što se tiče komita, na našim utakmicama treba nam svaki vid podrške. Njihovo je dali će dolaziti, ali mi smo ovdje.

 

 

Dali ste zadovoljni sa platom i koliko zarađujete mesečno?

 

AL: Vardar je moćan klub i sasvim smo zadovoljni na svakom planu, pa i na finansiskom. Nemamo dozvolu da govorimo o primanjima.

 

Dali pratite mladinske kategorije u Makedoniji i dali postoji budućnost za ovog sporta kod nas?

 

AL: S vremena na vreme pratimo ih i savjetujemo ih kako da lakše napreduju. Drugačije je kad možeš da gledaš igrače kao što su Debirov, Rastvorcev, Penezić, Stanić. Vardar kao klub naginje ka mlađoj kategoriji, nastoji da imaju dobar tretman i da jednog dana mladi ponesu teret u prvom timu. Od osobitog značaja je to što će ti mladi momci i đevojke jednog dana biti osnova makedonske reprezentacije. Verujte da nije lako imati mnogo talenata u klubu, ali se od negde mora početi da bi nakon nekoliko godina izašao neki nov Lazarov, Naumče i drugi.

 

Koliko imate slobodnog vremena da idete u kino, da vidite neku pretstavu i slično?

 

AL: Jovanka obožava filmove i zaspi posle deset minuta. Nije joj važno dali je horor, akcija, komedija – ona je već zadremala dok traje najava glumaca.

 

JR: Iskreno, nije da ne idem u kino, ili da ne volim da u kući pogledam film, ali me zamor stiže i glava mi sama pada na jastuk. Kad su pripreme gledamo da se što više odmorimo, jer imamo po dva treninga na dan i ostaje nam vreme samo da jedemo i da legnemo. U teku sezone imamo nešto više vremena i za šoping i za više odmora.

foto 5

Uvjek zajedno, kako na terenu, tako i u karantinu

Stalno li ste cimerke?

 

AL: Da. Jovanka zna ma me udari neki put na spavanju, a ponekad govori s nekim u snu, pa mene ostavlja bez spavanja. Ali nemam problem zbog toga.

 

Izlazite li u noćnim klubovima i šta kaže Indira na to?

 

AL: Znate, slađe je kad je nešto zabranjeno, pa tako je i sa našim provodom. Mi smo u ozbilnjim sportskim godinama i više ne razmišljamo kao ranije, da zbrišemo preko terase i da uživamo u gradu. Glupo je da kažem da nikad ne izlazimo. Kao svakome na svijetu, tako i nama treba izduvni ventil, ali se držimo klubskog režima.

 

JR: Postoji pravilnik koga se držimo, ali i da ne postoji, sigurno ne bismo dremali do nijednog vremena, zato što znamo koji su nam prioriteti.

foto 6

Proslava pobjede i radost u svlačionici

Gde se odmarate nakon napornih utakmica?

 

AL: Skoplje nudi dosta prijatnih mjesta i nismo stacionirani na jednoj lokaciji, jer volimo da kušamo razne specijalitete. Ja se najviše relaksiram u restoranu. Često smo u “Barbakanu”, koji ima odličnu kuhinju. Nije fraza, makedonsku kuhinju volim najviše, a vino je vrhunsko. Bili smo organizovano na “Vinoskopu” i tamo smo probali nekoliko vina, a oni iz “Tikveša” i “Bovina” su bili prekrasni. Imate toliko dobrih vina da čovjek ne zna koje prvo da proba.

 

JR: Ne pijem alkohol, iako znam da degustiram neko vino za ručak. Dovoljna mi je jedna čaša. Rijetko da naiđem na neko alkoholno piće koje će mi se dopasti.

 

AL: Pila ili ne, ti si partibrejker.

 

JR: Držim se teorije da za dobar provod nije potreban alkohol, iako neko ovdje nije mojeg mišljenja.

 

 

Upoznali sve delove Skoplja? Koje vam se naselje najviše sviđa?

 

AL: Jas sam u naselju Taftalidže i tamo mi je najprijatnije. Nema veće frekfencije, nema saobraćaja i stvarno mi je prijatno.

 

JR: Kao i za Andreju, za mene je presudni momenat bio mirni ambijent, pa sam se smjestila u naselju Vodno. U zgradi živi mnogo sportista, pa imam s kime da debatujem.

 

Koliko su u zenskom rukometu iznenađenja moguca i da li favorit uvek opravda ulogu?

 

JR: Nema pravila i svako svakog može pobjediti, kao i u drugim sportovima. Na primjer, Real Madrid u fudbalu već godinama kupuje najbolje igrače, ali tek je ove godine osvojio Ligu šampiona.

 

AL: Videli ste da je pretprošle godine titulu osvojio Flensburg, tim koji nije bio ni među prvih pet favorita.

 

Da li ce Jovanka Radicevic i Andrea Lekic sledece godine imati trecu srecu i konacno stignu do vrha ostaje da vidimo i da im držimo palčeve.

 

(Preuzeto sa sajta www.off.net.mk)

Veliki državni praznik odbilježan u Skoplju

SKROMNA I DOSTOJANSTVENA PROSLAVA DANA NEZAVISNOSTI

Povodom praznika Ambasada Crne Gore u Makedoniji i Zajednica Crnogoraca su organizovali prijem u Ambasadi, a nakon toga je održana pozorišna pretstava “Poezija Montenegrina“

foto 1

N.e. Ambasador Predrag Mitrović: naša mati je Crna Gora, ali ne zaboravimo da nas je Makedonija primila kao majka

foto 2 (2)

Niko nije pitao koja je polovina torte slađa; sjeci to i prinosi ljudima

foto 3

Predsjednik Boris Popivoda: da budemo harmonizirani u svim obavezama i relacijama

foto 4

Glumac Slobodan Marunović. u MNT – u izvodi svoju monodramu

Dan nezavisnosti Crne Gore, 21 Maj, je prigodno odbilježan u Skoplju. Ambasada Crne Gore u Makedoniji i Zajednica Crnogoraca u Makedoniji su organizovali skromni i dostojanstveni prijem u Ambasadi.

Danas imamo čast da u ovom najužem timu u Ambasadi, i uz ambasadu, priredimo ovaj mali koktel, uz “podršku“ ove lijepe torte, sa grbovima Crne Gore i Makedonije, koja zapravo pokazuje kakvi su odnosi između naše dvije države – rekao je n.e. ambasador Predrag Mitrović.

Danas je deveta godišnjica nezavisnosti Crne Gore, ali moramo se potsjetiti da to nije devet godina državnosti, već da je Crna Gora bila država mnogo više prije toga i da su ovih devet godina samo nastavak i obnova državnosti Crne Gore.

Takođe red je da pomenem odnose između naše dvije države, u kontekstu ukupnih političkih odnosa Crne Gore i Makedonije. Da ponovimo ono što stalno treba ponavljati, a to je da mi praktično nemamo ni jedno otvoreno pitanje izneđu naše dvije države. Zato smo upriličili ovo ekonomsko odeljenje u Ambasadi, koje je osnova za buduće poslove koje treba raditi i graditi nove mostove između naše dvije države, za šta sam siguran da ćemo uspjeti. To je obaveza svih vas, mi smo ovde svi ravnopravni, svi imamo isti cilj. Mi svi imamo privilegiju da imamo državu Crnu Goru, koja je naša mati, ali i da imamo takođe državu Makedoniju, koja nas je primila kao majka i to nikada ne treba zaboraviti, nego treba poštovati i njegovati. Neka nam je vječna Crna Gora, rekao je Mitrović.

U ime Zajednice Crnogoraca u Makedoniji obratio se predsjednik Boris Popivoda, koji je prisutnima čestitao Dan nezavisnosti. Kao što smo mnogo puta govorili, mi treba da budemo harmonizirani u svim obavezama i u svim relacijama, potsjetio je Popivoda.

Nakon prijema održana je pozorišna pretstava, monodrama  “Poezija Montenegrina“ u izvođenju glumca Crnogorskog narodnog pozorišta Slobodana Marunovića. Monodrama je održana u novom objektu Makedonskog narodnog teatra. Marunović je najdosljedniji scenski interpretator Njegoševe duhovne biografije, misli i dijela.

Riječ predsjednika Udruženja makedonsko – crnogorskog prijateljstva povodom velikog praznika, 21 Maja, Dana nezavisnosti Crne Gore

ATT_1432043920359_DSC_0006

Predsjednik ZCGM Boris Popivoda i akademik Vlado Kambovski

Današnji dan, 21 Maj, je veliki praznik za Crnu Goru, crnogorskog naroda i svih građana Crne Gore, kao i za Crnogorce koji žive u Republici Makedoniji i svuda u svijetu. To je dan na koji su se građani Crne Gore na referendumu za nezavisnost 21 maja 2006 godine izjasnili za nezavisnost i za ostvarenje samostalnog državnog i društvenog razvitka.

Referendum je pretstavljao istoriski čin s kojim je produžen kontinuitet crnogorske državnosti – od nezavisnosti Duklje u Vizantijskoj imperiji, autonomiji u Osmanskoj imperiji, nezavisne Kneževine Crne Gore i Kraljevine Crne Gore, gubitka samostojnog statusa u jugoslovenskojh predratnoj i posleratnoj državi, do skraćene SRJ i njene disolucije (1992 – 2006).

Na osnovu referendumski slobodno izražene volje njezinih građana, Crna Gora odlukom Parlamenta, donešene 3 juna 2006 godine, proglasila je svoju nezavisnost. Priznata je od strane svih država članica međunarodne zajednice. Od te godine Crna Gora je članica ON, Savjeta Evrope i drugih međunarodnih i regionalnih organizacija.

Veličina Dana Nezavisnosti Crne Gore je i u simboličkom značaju datuma istoriske odluke za obnavljanje vekovne samostalnosti crnogorske države. On izražava čvrstu volju malog, ali hrabrog i slavnog crnogorskoh naroda da uzme sudbinu u svoje ruke i da je kreira prema demokratskim tradicijama mudrosti, čojstva i junaštva u novim uslovima, hrabro suočen sa svim novim izazovima novog milenijuma.

Savremeni ubrzani razvitak crnogorskog multikulturnog društva u celini opravdava tu odluku. Za nepunih deset godina nezavisnosti Crna Gora je ostvarila gigantske korake u društveno – političkom, pravnom i ekonomskom razvoju, zasluživši međunarodni ugled miriljubive, prosperitetne ekološke države i ugled aktivne članice međunarodne zajednice, koja ispunjava sve najviše standarde demokratije, pravne države i čovjekovih prava i sloboda. Potvrda je napredak u procesu njene evrointegracije sa ispunjavanjem svih političkin i drugih uslova za članstvo u NATO – u i napredak u pristupnim pregovorima za članstvo u EU.

Posebno je važno to što se Crna Gora afirmirala kao faktor mira i stabilnosti na Balkanu i kao aktivni inicijator brojnih ekonomskih i drugih regionalnih inicijativa, koji imaju poseban uticaj na balkanske integrativne procese i na razvijanju prijateljskih bilateralnih odnosa sa svim balkanskim državama.

Za nas u Republici Makedoniji proslava ovog dana ima višekratni značaj. Dan nije praznik samo za pripadnike crnogorskog naroda koji žive u Makedoniji, nego i za Makedonce i svih njezinih građana. Sve nas povezuje bogato istorisko naslijeđe, koje je u našoj kolektivnoj memoriji urežano ne kao sjećanje na ratove, osvajanja i uništavanja, nego kao zajedničko kulturno naslijeđe. Ono je razvijano vekovima, preko uzajamnih uticaja i mješanja različitih tradicija, kultura i jezika, u kojima je sazdan čvrst multikulturan amalgam koji garantuje našu spokojnu zajedničku budućnost u velikoj evropskoj porodici. I zato, istoriski čin oslobađanja svakog naroda je u isto vrijeme i osvajanje još šireg prostora naše slobode. Sloboda svakog čovjeka sa kojim živimo u jednoj zajednici je garancija i za našu slobodu, a nezavisnost svakog nam bratskog naroda je uslov i naše nezavisnosti.

 

 

Neka su vječni Crna Gora i makedonsko – crnogorsko bratstvo!

 

 

 

 

 

Обраќање на престседателот на Здружението на македонско – црногорско пријателство по повод големиот празник 21 мај, Денот на независноста на Црна Гора

Академик Владо Камбовски

Денешниот ден, 21 мај, е голем празник за Црна Гора, црногорскиот народ и за сите граѓани на Црна Гора, како и за Црногорците кои живеат во Република Македонија и насекаде во светот. Тоа е денот на кој граѓаните на Црна Гора на референдумот за независност од 21 мај 2006 година се изјаснија за независност и за остварување на нивното историско право на самоопределување и на самостоен државен и општествен развиток.

Референдумот претставуваше историски чин со кој е продолжен континуитетот на црногорската државност – од независноста на Дукља од Византиската империја, преку автономијата во рамките на Османската империја, независното Кнежевство Црна Гора и Кралството Црна Гора, губењето на самостојниот статус во југословенската предвоена и повоена држава, до скратената СРЈ и нејзината дисолуција (1992 – 2006).

Врз основа на референдумски слободно изразената волја на нејзините граѓани, Црна Гора со одлука на Парламентот донесена на 3 јуни 2006 година ја прогласи својата независност, призната од сите држави членки на меѓународната заедница. Од таа година Црна Гора е членка на ОН, на Советот на Европа и на други меѓународни и регионални организации.

Големината на Денот на незвисноста на Црна Гора е во неговото симболичко значење на датум на историска одлука за возобновувањето на вековната самостојност на црногорската држава. Тој ја изразува нескршливата волја на малиот, но храбар и славен црногорски народ да ја земе суднината во свои раце и неа да ја создава според демократските традиции на мудроста, чојството и јунаштвото во нови услови, смело соочен со сите предизвици на новиот милениум.

Современиот забрзан развиток на црногорското мултикултурно општество во целост ја оправдува таквата одлука. За неполни десет години независност Црна Гора оствари гигантски чекори во општествено – политичкиот, правниот и економскиот развој, стекнувајќи меѓународен углед на мирољубива, просперитетна еколошка држава и активна членка на меѓународната заедница која ги исполнува сите највисоки стандарди на демократијата, правната држава и човековите права и слободи. Потврда за тоа е и напредокот во процесот на нејзината евроатлантска интеграција со исполнувањето на сите политички и други услови за членство во НАТО и напредокот во пристапните преговори за членство во ЕУ.

Посебно важно е и тоа што таа се афирмира како фактор на мирот и стабилноста на Балканот и како активен поттикнувач на бројни економски и други регионални иницијативи кои имаат позитивно влијание на балканските интегративни процеси и за развивањето на пријателски билатерални односи со сите балкански држави.

За нас во Република Македонија славењето на овој ден има повеќекратно значење. Тој не е само празник на припадниците на црногорскиот народ кои живеат во Македонија, туку и на Македонците и на сите нејзини граѓани. Не поврзува сите богато илјадалетно историско минато, во нашата колективна меморија врежано не како сеќавање на војни, освојувања и уништувања, туку како заедничко културно и духовно наследство. Тоа е создавано низ вековите на заемни влијанија и мешања на различните традиции, култури и јазици, низ кои е исплетен цврст мултикултурен амалгам што ја гарантира и нашата спокојна заедничка иднина во големото европско семејство. И затоа, историскиот чин на ослободување на секој народ е истовремено и освојување на уште поширок простор за нашата слобода. Слободата на секој човек со кој живееме во една заедница е гаранција и за нашата слобода, а независноста на секој нам братски народ е услов и за нашата независност.

 

Нека се вечни Црна Гора и македонско – црногорското братство!

Pri Ambasadi Crne Gore u Skoplju zvanično otvoreno Odjeljenje za ekonomska pitanja i turizam. Privrednici Crne Gore i Makedonije zainteresovani za saradnju u građevinarstvu, turizmu, transportu i drugim granama. Gosti iz matice posjetili su i  Zajednicu Crnogoraca u Republici Makedoniji.

 

foto 1- Яlanovi ambasade doЯekali goste na aerodromu u Skoplju

Članovi Ambasade srdačno su dočekali goste odmah nakon slijetanja

Ambasador Mitrović i predsjednik Popivoda na skopskom aerodromu

Ambasador Mitrović i predsjednik Popivoda na skopskom aerodromu

Željka Radak – Kukavičić, Predrag Stamatović i Ambasador Predrag Mitrović prilikom otvaranja Kancelarije

Željka Radak – Kukavičić, Predrag Stamatović i Ambasador Predrag Mitrović prilikom otvaranja Kancelarije

 

U dvorištu Ambasade nije bilo mjesta za sve - neki privrednici su zašli prijeko ograde

Nije bilo mjesta u dvorištu Ambasade – zbog velikog interesa neki privrednici su zašli prijeko ograde

 

 

Predsjednici zajednica Boris Popivoda i Slaviša Ščekić

Sastanak u Zajednici Crnogoraca u Makedoniji

 

Sastanak u Zajednici Crnogoraca u Makedoniji

Predsjednici dve zajednice razmjenili prigodne poklone

Privredna delegacija iz Crne Gore, 7.maja boravila je u Skoplju, povodom svečanog otvaranja Odjeljenja za ekonomska pitanja i turizam pri Ambasadi Crne Gore u Makedoniji. Na svečanom skupu prisustvovali su više desetina privrednika iz Crne Gore i Makedonije, koji su izrazili interes sa intenziviranje saradnje u više privrednih grana, posebno u turizmu, građevinarstvu, transportu i aviosoobraćaju.

 

ULOGA NOVOG ODELJENJA

 

Prilikom otvaranja, ambasador Crne Gore u Makedoniji N.E. Predrag Mitrović izjavio je da će novo formirano Odjeljenje imati značajnu ulogu u povezivanju ekonomija  dvije zemlje. Raduje me izvanredni odziv crnogorskih i makedonskih privrednika, što je pokazatelj da treba intenzivnije i organizovanije povezivati postojeće potencijale, istakao je ambasdor.

Otvaranje linije “Montenegro airlines“, na relaciji Podgorica-Skoplje za koje se očekuje da će se uspostavit u narednih nekoliko mjeseci, znači još jedan most intenziviranja ukupne saradnje, rekao je ambasador Mitrović.

 

Generalni sekretar u Ministarstvu vanjskih poslova Crne Gore, Predrag   Stamatović  istakao je da postoje dva bitna razloga otvaranja Odjeljenja. Prvi je želja privrednika dvije zemlje za razvijanje ekonomske saradnje, dok je drugi  dalji razvoj prijateljskih odnosa.

 

Delegaciju Crne Gore činili su predstavnici Unije poslodavaca, turističke privrede, Nacionalne turističke delegacije, Privredne komore, Jadranskog sajma, Luke Kotor, Montenegro airlines, predstavnici malih i srednih preduzeća, privrednici budvanske rivijere i drugih organizacija.

 

 

POTPISANA TRI MEMORANDUMA I OTVARANJE NOVE AVIOLINIJE

 

Nakon zvaničnog otvaranja Odjeljenja potpisana su tri memoranduma između privrednih subjekata. Prvi memorandum je na nivou turizma, drugi između glavnih gradova Skoplja i Podgorice i treći na nivou turističkih operatora.

 

Posebnu pažnju izaziva projekat otvaranja direktnih avionskih linija Skoplje – Podgorica i Skoplje – Tivat. Analizira se mogućnost da ove dve linije putem subvencija finansiraju dvije vlade, a rezultat bi bio intenziviranje turistučkog prometa kao i jačanja biznis veza.

 

Delegacija Montenegro airlines koju je predvodila predsjednica Upravnog odbora Daliborka Pejović, izvršni direktor Živko Banjević i komercijalni direktor Predrag Marković, vodila je razgovore sa Vladimirom Peševskim, vicepremijerom makedonske vlade. Tom prilikom Pejović je izjavila da bi uspostavljanje ove linije bilo korisno za ukupne biznis relacije kao i za regionalno povezivanje. Za Makedonce bi ova linija, osim turizma, bila korisna zbog konekcije sa destinacijama na koje leti “MA“.  Daliborka Pejović dodala je da će projekat možda biti realizovan početkom oktobra.

 

SADAŠNJE NIVO PRIVREDNE SARADNJE

Privredna delegacija se takodje sastala i sa makedonskim biznismenima u Privrednoj komori Makedonije. Konstatovano je da je ekonomska razmjena na zavidnom nivou, ali da postoje područja u kojima bi se saradnja realno mogla dodatno da se intenzivira.

Crnogorski predstavnici posebno su pokazali interesovanje oko građevinskog sektora, zbog ekspanzije građevinarstva u Crnoj Gori. Oni si potvrdili da imaju potrebe za građevinskim materijalima i stručnom radnom snagom, u čemu bi Makedonija mogla da odgovori, između ostalog i zbog toga što su potpisani odgovarajući međudržavni dokumenti. Tokom susreta prezentirane su i  sajamske manifestacije koje se organizuju u Crnoj Gori.

Ukupna trgovinska razmjena dvije države u prva dva mjeseca ove godine iznosi tri miliona dolara. Analiza razmjene pokazuje porast od 11,43 % u odnosu na 2013. godinu.

Takodje realizovan je i sastanak  izmedju fondova zdravstvenog osiguranja, pri čemu su vođeni razgovori oko Sporazuma o socijalnom osiguranju između Makedonije i Crne Gore, kao i oko proširivanja modaliteta saradnje dva fonda.

 

 

 

POSJETA ZAJEDNICE CRNOGORACA U MAKEDONIJI

8.maja, članovi delegacije su posjetili Zajednicu Crnogoraca u Makedoniji. Tom prilikom predsjednik Zajednice Boro Popivoda upoznao je goste iz zemlje matice sa ulogom koju ova organizacija ima u očuvanju crnogorskog identiteta u Republici Makedoniji. Prije svega Zajednica ima svoje mjesto u razvijanju i održavanju izvanrednih prijateljskih odnosa između dva naroda i dve države. Mi nastojimo da budemo važan dio onih silnih spona koje spajaju dva naroda, rekao je Popivoda.

 

Delegaciju koja je posjetila nasu zajednicu sacinjavali su :

 

  • Gospodin Stamatovic Predrag –  sekretar Ministerstva Vanjskih poslova
  • G .Scekic Slavisa
  • Drecun Predrag
  • Marunovic Slobodan
  • G-ga Vuksanovic Svetlana
  • Djukanovic Zoran
  • Scekic Radisa

 

Kroz diskusiju koja je proizasla  od strane  prisutnih  u istu su  uzeli ucesce svi pristuni posle cega je donesen zakljucak da saradnja zajednice sa institucijama u C.Goru bude sto plodnija i intenzivnija.Daden je predlog da se potpise memorandum izmegu nase zajednici i makedonsko-crnogorskog drustva u Podgoricu sa ciljem da saradnja izmegu ove dvije zajednice bude sto intenzivnija i uspesnija.

 

 

 

POSLJEDNJI POZDRAV

Preminuo je istaknuti član Crnogorske zajednice u Republici Makedoniji, poštovani Stevan Leković, najstariji Crnogorac u Makedoniji i ličnost koja je izuzetno pozitivno i uvjerljivo uticala na očuvanje crnogorskog duha u Makedoniji i razvoju prijateljstva između dva naroda.

Tužnim povodom podsjetimo da u jednoj od knjiga  Lekovića pretežu dva motiva; ljubav koja ne prestaje i spokojstvo sa kojim Stevan čeka svoj odlazak. Nekoliko puta je spomenuo riječ Butel, groblje na kojem je sahranjen, ali i to sa neuobičajenim mirom i vedrinom. Otići će Stevan svojoj ljubavi mirno, ne tražeći računa i odgovornosti od nikoga, ni od ljudi ni od života. Kao što je zapisao u pjesmi Na grobu:

 

Komšije ti ove nove

S tobom ništa ne govore,

Pa sačekaj cvete moj

Dok ti dođe Šole tvoj.

 

SLAVA UVAŽENOM STEVANU LEKOVIĆU!

Crnogorska zajednica u Republici Makedoniji

 

Rijetki su ljudi koje se mogu bez dvojbe nazvati časnom starinom. Jedan od njih je rođeni Cetinjanin, potpukovnik u penziji i nosilac brojnih odlikovanja…

foto lekovic 1

Stefan Lekovic danas: sjećam se svega kao da je bilo juče

foto lekovic 2

Is sređnih dana, sa voljenom

foto lekovic 3

Životna načela, želje i skrivena tuga su sažeti u njegovoj pjesmarici

 

Ima nešto privlačno i osobito u pričanju veoma starih ljudi. Kao što kaže Markes, svi pisci treba da  pišu nako kako što govore starci – mirno i staloženo, iako se možda u tom trenutku oko njih ruše planine i svijet se raspada.

Upravo takav dojam se dobija u razgovoru sa Stevanom Lekovićem, najstarijim Crnogorem u Makedoniji. To mu inače dođe kao neki vid duple titule, pa smo sa takvom idejom  pokucali na stana, na sedmom spratu jednog od konfekcijskih solitera u centru Skoplja.

Uobičajeno upoznavanje sa visokim, vitkim starcem, šablonski kurtoaznih riječi, nevezan razgovor u traženju načina da se “probije led“. Već poslije pet minuta shvatate da sjedite sa retko blagorodnim čovjekom, koji svoj životni put pripovjeda sa čudnom lakoćom, praćenom jedva primjetnim osmehom. Odlike čovjeka koji je  preživio mnogo, ali muke nijesu ostavile traga u urođenoj vedrini duha i prizme jednostavnnosti preko koje gleda i razume svijet oko sebe. Nadzire se i neka jedva primetljiva niška tihe tuge, koju ne želi da dijeli sa ostalima, pa možda upravo zbog toga primećujete da vas je ovaj časni đed već osvojio.

Leković o svemu priča mirno i bez napora, kao da se sjeća nekog skorašnjeg prijatnog letovanja u omiljenom odmoralištu na moru. Otac je bio visoki oficir crnogorske vojske, koji je sa kraljem Nikolom otišao u Italiju. Tamo se upoznao sa Anom, Hrvaticom iz Rijeke, grad kojeg je ona uvijek imenovala kao Fjume, jer je Rijeka tada pripadali Italiji. Vratili su se nekoliko godina nakon rata i izrodili djecu, među kojim i Stevana 1924 godine.

U sjećanjima na period za koji se danas kaže “tinejdžersko doba“ u rodnom Cetinju preovlađuje smješak i zadnja misao “mladost – ludost“. Izbacili su me druge godine u gimnaziji, smeška se Leković. Bježao sam sa časova, nijesam učio, a svemu tome razlog je bio fudbal. Tada je fudbal bio preokupacija broj jedan, samo u Cetinju su bila četiri kluba: Lovćen, sa radničkom orientacijom, Njegoš, sa činovničkom, Crnogorac je bio đački, i Sloboda… sad ne znam s kakvom. Više sam se motao po klubovima nego u školi.

Ajde nakon toga na zanat. Prvo frizerski, od kojeg sam odmah odustao, jer nijesam mogao podnijeti nehigijenu, pa na stolarski, ali ni taj nijesam završio. Uzeo me kum da radim na njegovom imanju i tamo sam bio momak za sve seoske poslove.

Kad je došao rat imao sam 17 godina. Dvije godine su bile opasne, ispunenje ilegalnim akcijama SKOJ-a. Godine 1943 otišao sam u partizane, najprije u Lovćenski odred, zatim u Desetoj crnogorskoj brigadi, koja je ratovala u Crnoj Gori i Bosni. Nakon rata sam završio vojnu školu u Bjelovaru, a od 1949 godine radim na vojnim akademijama, dvije godine u Kragujevcu i osam u Sarajevu.

Makedonski period je počeo 1960 godine, kad je prekomandovan u Bitolju, kao načalnik operativnog odsjeka JNA. U stvari radni vijek ove časne starine se ne razlikuje  mnogo od karijera tadašnjih armijskih oficira. A vidi se da je pripadao onom soju krupnih, brkatih starješina naočite pojave, koji su strogi, glasni i – omiljeni među vojnicima. Uhvati te tako da spavaš na straži, pa viče li viče, grdi te da u zemlju propadneš, a na kraju će: Sad pamjet u glavu, i pazi da te ne vidi ko od starješina (kao da on nije jedan od njih), jer ćeš dva dana da tovaraš ćumur i da spavaš na tvrdom.

Na početku sedamdesetih i njega je zahvatio vihor jedne od kadrovskih čistki, tako da je prijedvremeno penzionisan. I to je bio jedini put da se njegov glas malo izmjeni i da se osjeti revolt i otpor na nepravdu. Penzionisan sam sa činom potpukovnika sa 45 godina, u dobi kada sam najviše mogao da dam društvu!

Tako je uokvirio brojna odlikovanja i nastavio je mirnim porodičnim životom, sa suprugom Vidosavom, s kojom se vjenčao 1949 godine, i dvema ćerkama, Snežana i Mirjana, rođene 50 i 53 godine. Snežana je postala novinar, oformila je porodicu u Bitolju, Mirjana pravnik i živi sa svojima u Skoplju. Dočekao je Stevan unuke i praunuke, veseli se kad ga obiđuju, ali se žali da ne može svima zapamtiti rođendane. Pa kako možeš, dedo, da zaboraviš koga mi e rodendenot? Ne mogu pa da me ubiješ!

“Svi su Makedonci!“, kaže šeretski se smjejući. Sjetio se valjda omiljene praunuke Stefanije, buduće balerine, ali skreće nam misli na oficijelnu statistiku. Tako je to, čitava četa Makedonaca, a đed Crnogorac, i to od onih pravih, skrojenih prema uobičajenoj tipologiji nacija. Prema popisu 2002 godine u Makedoniji živi 2.686 Crnogoraca, dok upućeniji tvrde da verovatno ima među 30 do 40 hiljada Makedonaca crnogorskog porijekla po različitim linijama, kao što je u slučaju potomstva Stevana Lekovića.

U ovoj knjižici sam opisao moje poglede i moj život, pruža zbirku stihova “Životne iluzije i sjećanja“ (štampana u Skoplju, 2008 godine). Čak i površan pregled na pjesmaricu, punu emotivne lirike u prozi, sugeriše tugu o kojoj ne govori, ali koja se naslućuje. Od 40 poglavja 28 je posvetio svojoj ženi Vidosavi, koja ga je napustila prije trinaest godina. Na grobu, Život u samoći, Njoj, njoj i samo njoj, Voljenoj ženi za utjehu, Ljubav pobjeđuje, su neki naslovi tekstova kojim se obraća svojoj saputnici.

Odlomci pjesama govore sami za sebe:

“…sad živim u

samoći i čekam sudnji – poslednji –

kad će doći da popunim mjesto

svoje voljene mi Sole moje.“

 

U pjesmi „“Sjecanje“ stoji:

Jedna mlada Cetinjanka!

Bujna mladost, znak života, razdraganost i ljepota bjehu simbil mog života!

To mi bješe simbol sreće koji više nikad doći neće!

 

U knjizi starine Lekovića pretežu dva motiva; ljubav koja ne prestaje i spokojstvo sa kojim Stevan čeka svoj odlazak. Nekoliko puta je spomenuo riječ Butel, ali i to sa neuobičajenom mirom i vedrinom. Otići će Stevan svojoj ljubavi mirno, ne tražeći računa i odgovornosti od nikoga, ni od ljudi ni od života. Kao što je zapisao u pjesmi Na grobu:

Komšije ti ove nove

S tobom ništa ne govore,

Pa sačekaj cvete moj

Dok ti dođe Šole tvoj.