Admin
Obavještavamo članove naše zajednice i sve one koji pojavljuju interes za našu zajednicu , da smo u ime naše zajednice posjetili 20 Maja ove godine ovu obrazovnu ustanovu i uručili istoj jedan više nego skroman poklon, bolje reći napravili jednu pažnju koju zaslužuje ovaj kolektiv.
Opšti utisak sviju četvorice učesnika ove posjete je, da ova ustanova nema samo profesionalni i humanitirani karakter, već da je ista organizirana i da ima obezbijedjeno uslove za rad za svoje učenike na jedan poseban entuzijastićki i ljudski naćin, i to sve na jedan izuzetno cjelosno visok nivo.
Konkretno, nije samo to, tu se već i odmah u prvim kontaktima osjeća i vidi da u ovoj ustanovi vlada jedna posebna harmonićna atmosfera i da emotivna toplina izlazi kako od učenika, tako i od nastavnog osoblja i svih drugih zapošljenih u ovoj ustanovi.
Mi smo na mišlenju da svi ljudi koji ovo vide, postavljaju sebe pitanje, kao što ga i mi postavljamo sebi, dali po samoj prirodi ovog uzvišenog i časnog posla sama sudbina ovih učenika upucuje i regrutuje ove ljude čiji karakteri odišu ovolikom ljudskoscu i humanoscu, pa čovijek gledajući sve to odmah zaklučuje da je to vjerovatno moguće, ili je to ipak samo slučajnost, dali slučajnost moze biti slučajna – narodna mudrost kaže da ništa nije slučajno, zato i mi ostajemo na to stanovište.
Na kraju koristimo priliku da još jedan put zahvalimo domaćinima na srdačnom i toplom prijemu i gostoprimstvu, sa nadom za unapredjenje dalje saradnje a prvenstveno preko naše inicijative i Ambasade Crne Gore u Republici Makedoniji, da se ostvari saradnje ove ustanove – škole sa odgovarajućom ustanovom u Crnoj Gori.
Poštovani,
Crnogorska Zajednica iz Republike Makedonije sa sjedištem na ul. M.H.Jasmin br.16 , u Skoplju , saglasno članu 6 i 16 – Zakona o državnim nagradama kao i članu 4 – Uredbe o kriteriumima i načinu dodjeljivanja statusa istaknutog kulturnog stvaraoca (Sl.list C.Gore br.78/09 od 27.11.2009 god), podnosi ovaj prijedlog – inicijativu za dodjelu 13-to julske nagrade za životno djelo – Gospodinu Slobodanu Kovačeviću sa JMBG : 1212947210212.
Imenovana zajednica ovu inicijativu podnosi inspirisana i rukovođena dolascima (već nekoliko puta) ovog izuzetnog umjetnika u posjetu Republici Makedoniji i našoj zajednici, a čiji su nastupi i performansi imali veliki odjek i doprinos u zbližavanju ova dva naroda, kao i buđenju nacionalne svijesti , patriotizma i očuvanja kulturnog i državnog identiteta i pripadnosti našeg naroda koji živi u Republici Makedoniji (porijeklom iz C.Gore), svojoj matičnoj državi Crnoj Gori. Isto tako, potstaknuti smo i pjesmom koju je napisao i komponovao g-din Kovačević a koja se odnosi i posvećena je Republici Makedoniji i koja će biti promovisana ovdje u Skoplju septembra ove godine.
Upoznati sa cjelokupnim muzičkim opusom Slobodana Kovačevića realizovanog u poslednjih dvadeset godina, cijenimo da je već uveliko isti sastavni dio svijesti i senzibiliteta različitih generacija i da je postao svojina, dio crnogorskog duhovnog i kulturnog korpusa, a sa muzičkim projektom „O.V.A” (Omnia Vincid Amor- Ljubav pobeđuju sve ), koji realizuje poslednje dvije godine, ovaj tihi autor, sa glasnim i jasnim porukama, svima nam još jednom stavlja na znanje kako se muzičkim stvaralaštvom i vrhunskom kreacijom povezuju ljudi i prostori, stvaraju prijateljstva, afirmiše različitost i promoviše ljubav, mir i tolerancija.
Njegovo ukupno stvaralaštvo i njegove pjesme, lirskog, patriotskog i iznad svega umjetničkog izraza postale su svjetionik i putokaz kako se na kreativan, kosmopolitski i dostojanstven način stvara autentični muzički izraz, naslonjen na tradiciju, etiku i krucijalne vrijednosti čovjekovog bitisanja u vremenu i prostoru.
Široki opseg muzičkog stvaralaštva, ovog po svemu već priznatog i poznatog legendarnog crnogorskog umjetnika, kako je to zvanična muzička kritika definisala, kreće se od primijenjene, filmske, pozorišne, ozbiljne pa sve do popularne muzike koju su izvodili najeminentiji orkestri, solisti i muzičke grupe iz regiona.
Njegove kompozicije izvodili su simfonijski orkestri, horovi, solisti na najznačajnim državnim akademijama posvećenim velikim datumima iz prošlosti i događajima iz najnovije Crnogorske istorije.
Cijenimo za potrebno da Vas upoznamo sa sljedećim projektima i aktivnostima čiji je autor i izvođač poštovani umjetnik, kompozitor, pjesnik – kantautor G-din Slobodan Kovačević .
- Autorska muzika povodom 500 god Oktoiha
- Autorska muzika za 50 godina pobjede nad fašizmom
- Autorska muzika povodom godišnjice nezavisnosti Crne Gore (Zetski dom 2007 godina gdje se posebno izdvojila kompozicija “Vječna da si”u izvođenju državnog simfonijskog orkestra i solista opera).
- Mnoge kompozicije posvećene Crnoj Gori koje su obilježile vrijeme i vraćanje crnogorske državnosti i nezavisnosti i postale neizbrisivi trag o patriotizmu i ljubavi prema domovini Crnoj Gori .
- Slobodan Kovačević, autor je muzike za pozorište i filmove od kojih ćemo nabrojati najznačajnije:
-Predstava “Kako se ko rodi” po tekstu Nikole I Petrovića, ”Kralj umire” Ežena Joneska, ”Žene u skupštini” Aristofan, ”Udadba” Đuro Špadijer, ”Montenegro drim” Ljubomir Đurković.
- Autor je projekta poezija ”Poessia montenegrina”, na kojoj su zastupljeni klasici crnogorskog pjesništva.Posebno mjesto u velikom broju komponovane muzike za scenska ostvarenja pripada muzici za film “Potonja ura Njegoševa”.
Za svoja djela dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, kako u Crnoj Gori tako i u inostranstvu.
Nabrajati visoka priznanja domaćeg i međunarodnog karaktera koje je ovaj vrsni stvaralac u godinama svoje kreativne djelatnosti u različitim vrstama stvaralaštva dobio, ovdje bi bilo i suviše dugačko. Međutim, moramo pomenuti nagrade i priznanaja pred kojima se ne može ostati ravnodušan:
Festivali Split 1973. 1975. 1978. 1985 godine, Zagreb 1984 godine, Sarajevo 1977 godine, Beogradsko proleće, Skoplje, Ljubljana, Sofija itd.
Dobitnik je „Zlatne ptice“- Jugotona za najuspješnijeg autora.
Slobodan Kovačević je početkom devedesetih godina pokrenuo crnogorsku muzičku scenu, svojim iskustvom, djelom i kreativnošću otvorio put mladim muzičkim stvaraocima i svakako je najzaslužniji što Crna Gora danas ima plejadu izuzetnih muzičkih stvaraoca.
Godine 1991 komponovao je pjesmu ,,Montenegro“ sa kojom je 1992. dobio prvu nagradu za kompoziciju na Medjunarodnom muzičkom festivalu u Budvi.
Pjesma „Montenegro“ postala je kultna pjesma sa kojom su proticali burni događaji u borbi za očuvanje nezavisnosti Crne Gore i njeno međunarodno priznanje. Ovo djelo je ujedno i pokretač brojnih naslova koji će doći poslije njega , kako kod samog autora, tako i kod drugih stvaraoca.
-1993 godine prva nagrada za kompoziciju „Samo ti“ , Međunarodni muzički festival u Budvi;
-1993 godine „Pjesma mira“
-1994 godine „Crna Gora“ Vladimir Visocki (petsto godina Oktoiha)
-1995 godina „Ovdje je moj dom“
-1997 godina „Crna Goro kapljo vode“
Pjesma „Crna Goro kapljo vode“ takodje postiže međunarodni uspjeh u Italiji (Vareze 1998) na takmičenju turističko-muzičkih spotova. U konkurenciji 28 dražava, dobija zlatnu plaketu i prvu nagradu. Predstavlja Crnu Goru na svim turističkim berzama širom Evrope i svijeta. Pjesma „Crna Goro kapljo vode“ je muzičko djelo uz koje se afirmišu i krunišu pobjede demokratskih i reformskih kretanja u Crnoj Gori.
-2001 godine prva nagrada za kompoziciju “ Zašto te volim“ Međunarodni muzički festival u Budvi.
-2006. je godina u kojoj ovaj autor zaokružuje svoju misiju sa svoja tri muzička djela: „ Niđe nebo nije plavo kao iznad Crne Gore“, „Crna Gora ime ti je“ i „ Vječna da si“.
Uz ova tri muzička djela, kao i uz pjesme „Montenegro“ i „Crna Goro kapljo vode“, koje su bile muzički simboli demokratskih i proevropskih kretanja u Crnoj Gori, ostvarivano je međunarodno priznanje i samostalnost Crne Gore.
Scenski prikaz “Poesia montenegrina” u kojoj autor muzikom oživljava najveće crnogorske pjesnike poslije izuzetnog uspjeha u Crnoj Gori doživljava i međunarodnu afirmaciju (Francuska, Hrvatska,Srbija , BiH).
-2010 godine najznačajniji kulturni događaj u Crnoj Gori koji otvara novo poglavlje bilateralnih odnosa između Italije i Crne Gore je izložba Karavađovog “Narcisa na izvoru”.
U katalogu ove nesvakidašnje izložbe je djelo ”Crna Goro kapljo vode “ , koje krasi ne samo katalog nego i cijelu manifestaciju na kojoj će poslije himne Crne Gore i Italije autor izvesti istu.
U toku 2011 i 2013 godine S.Kovačevic zaokružuje i kruniše svoj umjetnički i muzički opus projektom „O.V.A“ ( Omnia vincit amor- Ljubav pobjedjuje sve) ili “Jezik ljubavi“, koji ima za cilj da putem muzike i uz podršku eminentnih imena kao što su : Oliver Dragojević, Rade Šerbedžija, Arsen Dedić, Doris Dragović, Kemal Monteno, Bajaga, Dejan Cukić, Kiki Lesendrić, povezuje i gradi nove mostove prijateljstva, tolerancije, razumijevanja, kao i da pokrene makar na trenutak dah života i ljubavi u nama,kako to sam autor kaže u jednoj od svojih pjesama sa ovog projekta. Projekat “O.V.A.”ili “JEZIK LJUBAVI” je projekat koji ima svoju misiju. Ona je dio autorovog bića, koje nije samo pjesničko, pjevačko, muzičko, već je svojevrstan doprinos ponovnom kulturnom ujedinjenju zemalja bivše Jugoslavije, nastojeći da izgradi porušene mostove i poveže kulture susjednih zemalja, probudi i produbi prijateljstva u cilju mira, ljubavi i tolerancije na prostoru regiona.
Ovaj jedinstveni muzički projekat zdušno je prihvaćen istovremeno od najrelevantnijih izdavača iz regiona (Beograd,Zagreb,Sarajevo,Podgorica) i prvi je i jedini projekat takve vrste i iz tog razloga ima izuzetan značaj kako umjetnički , tako sociološko –fenomenološki.
Tako je oživio svoju kultnu pjesmu „More“, za koju je muziku i tekst napisao prije 40 godina i koju su snimili mnogi izvodjači na prostorima bivše Jugoslavije, kao i u Finskoj, Rusiji, Australiji, Portoriku, Portugalu i drugim zemljama.
Pjesmu “More“ je snimio sa Oliverom Dragojevićem, Meri Cetinić, Doris Dragović, Tedijem Spalatom. Spot za pjesmu je sniman u Splitu i Budvi i izuzetan je primjer povezivanja i vršenja uzvišene i čudesne misije, kako u muzičkom, tako i u turističkom i kulturnom smislu.
Svoju pjesmu „ Konoba“ je snimio sa Oliverom Dragojevićem, koju je takodje snimilo preko 50 izvodjača na prostorima bivše Jugoslavije i tako na njemu svojstvan način proširuje svoju misiju povezivanja, pjesme, ljubavi i mira.
Rade Šerbeđžija, taj izuzetan čovjek i glumac svjetskog renomea, sa posebnim zadovoljstvom i željom participira u pjesmi “Sami sebi mi smo krivi” i na kraju pjesme poručuje i opominje autorovim stihovima: ”Svjet se negdje stalno žuri, niko ne zna gdje će stići, da li znaju svi ti ljudi, kojim putem treba ići”.
Arsen Dedić, legenda i autorska gromada EX YU prostora, apostrofira autorovim stihovima ovaj svojevrstan projekat i misiju u pjesmi “JEZIK LJUBAVI”.
”Kad čovjek voli, ne živi sam, čitav svijet nosi na dlan, ljubav je jezik jedini koji ljudi svi mogu razumjeti”.
Od iznesenog, činjenićki možemo da zaključimo da je riječ o jednom nesvakidašnjem muzičkom opusu i poduhvatu, koji širi duh dobre volje na Balkanu, ljepu riječ koja utišava jeku naše nedavne prošlosti, koji može da nas poveže bolje i jače nego bilo koja geostrateška politika ovog svijeta, što je upravo i zadatak svakog umjetnika, da našu stvarnost učini boljom i ljepšom, što upravo čini naš Slobodan Kovačević.
Na kraju, zaključujemo da je po našem mišlenju G- din Slobodan Kovačević po mnogo čemu izuzetna stvaralačka ličnost u oblasti umjetnosti i da pretstavlja ličnost čije stvaralaštvo je od izuzetnog značaja za kulturu Crne Gore, pa iz tog razloga, sa osećanjem patriotskog ponosa i opšteg zadovoljstva predlažemo cjenjenom Žiriju da ovom uvaženom stvaraocu – umjetniku dodijeli ovo prestižno priznanje.
Sa poštovanjem i razumljevanjem za podnošenje ovog prijedloga – inicijative, primite srdačne pozdrave od članova naše zajednice.
Skoplje, dana 30.03.2016 ZCGM
Predsjednik
Boris Popivoda
Dostavjeno do :
-Ambasada Crne Gore u Republici Makedoniji
– Ministarstva Kulture Crne Gore
– Arhive ZCGM
Obavještavaju se članovi zajednice za poziv koji sledi:
Povodom Skopskog sajma turizma
PODGORIČKO VEČE U SKOPLJU
Povodom 6. Sajma turizma- Skopje 2016, Skopje Travel Market, delegacija Zajednice Crnogoraca u Republici Makedoniji upriličila je Podgoričko veče organizovano od strane Ambasade Crne Gore – Skopje i Turisticke organizacije Podgorice.
ГАНЕ ТОДОРОВСКИ: КОНСТАНТИН ПЕТКОВИЋ И “ЦРНА ГОРА И ЦРНОГОРЦИ“
Капитално монографско дјело о једној земљи, народу и времену
Судећи по ономе што ја књижевноисториска наука до сада казала о македонском преродбенику Константину Д. Петковићу (Башино село, 1824 – Петроград, 1897), овај наш писац и публициста међу првима у Европи, у току прошлог вијека, понео је част компетентног и комплетног познаваоца Црне Горе. У кратком списку дјела који се везују за нашу тему, незаобилазно би требало да се помену следећа: Харалампије Поленаковић – “Акција К. Петровића за спашавање старих српских рукописа из манастира Добриловина у Херцеговини“, Александар Спасов – “Ка биографији К. Петковића“, Симон Дракул – “Македонски преродбеници Константин и Андреја Петковић у свјетлости њихове кореспонденције“, Мирољуб Стојановић – “Прилози биографији К. Петковића“ и Мирољуб Стојановић – “Константин Петковић и Црна Гора“.
У овим дјелима опстојније се говори о, у наслову, постављеној теми и закључцима њихових истраживања укључени сагласно потребама нашег разгледања. Но, дужни смо одмах да нагласимо: предмет овог труда је прије свега анализа књиге огледа “Црна Гора и Црногорци“ Константина Петковића, објављена у Петрограду на руском језику у 1877 години. Ову књигу, сви горе споменути цијењени проучаваоци дјела К.Д. Петковића помињу, но према свему, чини се да нијесу имали могућност да је консултују. С обзиром на факт што располажемо са ксерографском препечатка ове књиге, покушаћемо да дамо једну општију оцјену овог значајног труда, јер нам се чини да се он својевремено разминуо са пажњом научне мисли и у руском и у јужнословенском контексту, па сагледан чак и са дистанце од више од једног вијека намеће своју релевантност.
Публицистичко дјело “Црна Гора и Црногорци“ Константина Д. Петковића у поднаслову носи ознаку – огледи (“Очерки“ К. Петковича). У основи, то су неколико посебних огледа који представљају једну монографску цјелину, или – једну од првих свестранијих инфорамција о Црној Гори у другој половини деветнаесетог вијека, публикована на једном од свјетских језика – руском, објављена у земљи у којој већ постоји повећани интерес за ситуацију у овој малој, непокореној јужнословенској државици. Имајући могућност да у току једанаест година, у својству руског дипломатског службеника (генералног конзула у Дубровнику, између 1857 – 1869 године) да често посјећује Црну Гору, да одржава контакте са руководећим личностима ове земље и да гради чврсте релације међусобног приближавања послије извесног кратког периода захлађених односа између двије земље, Константин Петковић се јавља у улози конструктивног посредника између Русије и Црне Горе, о чему постоје многобројна сведочења, поред осталог, и у самој књизи.
Огледи К. Петковића “Црна Гора и Црногорци“објављени су као цјелина у часопису “Источни зборник“ бр. 6, 1877 године, стр. 329-448. Међу текстовима које је он написао на тему Црна Гора, овај је , свакако, најобимнији. Дјело је подијељено на више поглавља, и то: 1. Пространство и границе (332 – 335), 2. Подијела (335-336), 3. Територија (336- 338), 4. Планине (338-339), 5. Ријеке и језера ( 339-342), 6. Клима (342-343), 7. Природни производи (343-345), 8. Везе и саопштења (345-348), 9. Становништво (349-368), по нахијама, шеснаесет на броју: Катунска нахија, Речанска нахија, Љешанска нахија, Црмничка нахија, Граховски округ, Рудиње, Бјелопавловићи, Никшићка жупа, Бијела, Дробњак и Ускоци, Ровци, Доња Морача, Горња Морача, Васојевићи, Бранотожићи, Пипери, затим слиједи Етнографски опис становништва, 10. Индустријска дјелатност и сеоска привреда (368 – 380), 11. Трговина (380-387), 12. Образовање и школске установе (387-392), 13. Оглед о историји Црне Горе (393-408) са неколико малих поглавља: А. Црна Гора под управом световних кнезова (Црнојевића) – од 1427 до 1516, Б.. Црна Гора под управом владика (а. Владике, бирани од разних родова – од 1516 до 1697 године, б. Владике из племена Петровића Његошевци – од 1697 до 1852), В. Успостављање световне кнежевске власти, 14. Политички поредак Црне Горе (408-417), дио у којем је приложен Устав књаза Данила од 23. априла 1855 године, 16. Финансије (418- 422), 17. Војска (422-426), 18. Црква (426-428) и Прилози (Документи о разграничавању Црне Горе са Аустријом (429-446) и друго.
Из овог кратког описа садржине може се видјети да је књига К.Д. Петковића у истинском смислу ријечи представља монографско дјело, задржавајући се на подацима из историје, географије, етнографије, економије, политичког уређења, просвете, цркве итд. Аутор нам даје податак да је књига била завршена 6. децембра 1868 године, а то значи у вријеме његовог напуштања Дубровника или, боље казано, десет година прије њеног објављивања (1877).
Посебно је интересантан кратки предговор књизи, на чијем крају стоји датум и мјесто: Дубровник, 6. децембра 1868 године. Због његове важности, наводимо га у цјелини:
“Вршећи службу руског конзула у Рагузи (Дубровнику) у току једанаест година, ја, према природи своје службе, не само што сам се налазио у сталним контактима са црногорским кнезом и његовом владом, него сам исто тако по неколико пута у току године посјећивао ЦрнуГору, водио разговоре са првјенцима и са народом и упознавао крајеве и људе. У вријеме разграничавања Црне Горе од Турске, у 1859 години учествовао сам у европској међународној комисији као руски комесар, па сам имао могућности да пропутујем Црном Гором и да притом скупим , колико је било могуће, истинске и суштинске податке о географији и статистици Црногорског кнежевства у његовом садашњем стању. далеко сам, свакако, од помисли да моји “Огледи“ би могли да надокнаде недостатак у нашој литератури дјела о Црној Гори. Но, смијем да мислим да ће читалац у њима наћи много нових и интересантних података којих нема ни у једном од дјела написаних о Црној Гори у послиједње вријеме. Сам ћу се осјетити срећним ако мој труд оживи и потстрекне код руске читалачке публике жељу за запознавањем изблиза краја и народа који заслужују нашу посебну пажњу“.
Чини се да аутор дјела “Црна Гора и Црногорци“ указује на суштински квалитет који доноси ова ријетка књига, њена изворност, вриједност њене богате фактографије, која није компилација него је плод дугогодишњих личних посматрања и непосредног учешћа у средини о којој је прије свега информиран из прве руке. Ипак, лична скромност му не дозвољава да се разбације са самопохваљивањем, али, судећи према ономе што је забиљежено у документима откривеним у новије вријеме (види прилоге С. Дракула и М. Стојановића), нимало не звучи као самопохваљивање она његово – “…смијем да мислим да ће читалац наћи у њима (т.ј. у његовим “Огледима о Црној Гори“ – Г. Тод.) много нових и интересантних података, којих нема ни у једном од дјела написаних о Црној Гори у послиједно вријеме…“ У основи, већ смо рекли, сам аутор, преко ових неколико ријечи, што их , ето, већ два пута наводимо, даје формулацију која је најпрецизнија оцјена његове књиге – нови, интересантни и ријетки подаци, поднешени у вријеме када таквих нема на претек.
Информације и коментаре које је изнио К. Петковић на 120 страница свога дјела о Црној Гори и Црногорцима, на руском језику, непосредно уочи великог Руско-турског рата (1877-78 године), поред својих специфичности ауторитетне компетенције и ријетке документарне грађе, иако објављени десетак година након њиховог настанка, понијели су или донијели у историјски контекст догађања и својевидне реперкусије: Берлински конгрес је признао Црној Гори независност, суверенитет. Ови догађаји, сагледани у њиховом развитку, носе и своју разумљиву унутрашњу логику, у којој се укључује не само поменути труд Константина Д. Петковића, него и његов укупни једанаестогодишњи ангажман на словенофилском посредништву између Русије и Црне Горе, у коме су његова улога и мисија недовољно процијењени. Да ове ријечи не остану на нивоу некакве магловите алузије, покушаћу у помоћ да позовем мисли нашег истакнутог преродбеника од 4 (16)марта 1869 године, изнесене у писму М.Ф. Рајевском, руском дипломату, и које, мислим, објашњавају степен заслуга К.Д. Петковића за свесловенску солидарност и посебно о његовом односу према Црној Гори. Писмо је писано у Дубровнику:
“Вама, коначно, већ Вам је познато моје назначивање у Бејруту, као генерални конзул. Ја сам прошао овдје (у Дубровнику – Г. Тод.) једанаест гоина најбурније и најнемирније службе и тјешим се тиме да се растављам са Црном Гором у овакво вријеме, када се црногорски кнез вратио са свог путовања по Русији и када је господар император крстио његову ћерку. Послове у овдашњем конзулству ја нијесам примио у овако благопријатним околностима. Тада смо се ми налазили у потпуном прекиду односа са црногорском владом, на Цетињу је преовладавао француски утицај, а Црногорци су потајно изговарали име руског цара, свог добротвора. Сада на Цетињу они пјевају руске химне, а на Књажевом двору се прича не о Француској и о Паризу, него о великодушности руског цара и о слави и моћи православне Русије. Признајем, мени је помало жао што напуштам Црну Гору у оваквом моменту, желио бих и сам да га гледам и да се радујем тријумфу руског утицаја у нашој родној земљи која нема ништо општо са Французима, нити са Швабама. Мом наслједнику ће биди лакше и пријатније да конзулује у Црној Гори“.
У једној био-библиографској бјелешци о К.Д. Петковићу, написаној на француском језику, која се данас чува у одјељењу за рукописе у Библиотеци “Лењин“ у Москви, стоји запис анонимног аутора: “господин Петковић са великим успјехом учи у гимназији у Одеси, а потом на универзитету у Санкт-Петерсбургу, гдје им се посвећује филолошким и политичким наукама, са посебном љубави према словенској филологији. Ова љубав према словенској филологији, тој у то вријеме незахвалној науци, за једног младог човјека који се надао лијепој каријери, може да се објасни са успоменама из дјетињства, проведеним међу (бугарским) народом, притиснутом од стране Турске у једно ропство, од којег се може ослободити само уз помоћ Русије. Ова идеја се надопуњава на другу, великословенски идеју, коју је проповиједао г. Колар, идеју о књижевном реципроцитету међу словенским народима, идеју чија је тенденција била да се изврши духовно словенско обједињавање, а надаље да се постигне и политичко обједињавање“.
Надаље, у овој бјелешци, која се приписује В.В. Макушеву (1837 – 1883), који је дуго времена боравио у Дубровнику у вријеме када се К.Д. Петковић налазио тамо, износи се да је идеја свесловенског обједињавања инспирисала Словене да проучавају – језик, обичаје, прошлост итд. То на дјелу свједочи К.Д. Петковић са својим многобројним књижевним и публицистичким дјелима на македонском и руском језику. Међутим, ова бјелешка В.В. Макушева приписује К.Д. Петковићу, а то има и директне и индиректне везе са његовом књигом “Црна Гора и Црногорци“, да он има огроман удио у мисији помирења Русије и Црне Горе након 1858 године.
“Од тада он енергично брани словенске ствари и расчишћава интриге Француске и Аустрије против Црне Горе и Херцеговине. Он је дао велики допринос срећном крају рата између Турске и Црне Горе у 1858 години, он је представљао Русију у међународној комисији за разграничење Црне Горе у 1859/60 години, он је спасио Црну Гору од грађанског рата…“
Потом, наводи се да за све ово црногорска влада, признавајући му његове заслуге, додијелила му је “Крст независности Црне Горе“ итд. Несумљиво, у свјетлости свих ових података треба да се вреднује књига К.Д. Петковића Црна Гора и Црногорци. О овом, исто тако, богате податке наћи ћемо у књизи која ускоро треба да се појави у издању “Македонске књиге“ из Скопља под насловом “К.Д. Петковић и Црна Гора“ Мирољуба Стојановића.
На крају, треба подвући једно веома важно сагледивање књиге “Црна Гора и Црногорци” од К.Д. Петковића. Наиме, она указује до које мјере људи од културне акције на словенском југу су на дјелу трасирали идеју међусобне солидарности која је постепено прерастала у идеју о јужнословенском , т.ј. југословенском јединству, која је код Македонаца у току 19-тог вијека добијала различите модификације, но, ван сваке сумње, увијек почињала од потребе за већим међусобним познавањем. Ту је К. Д. непорецив.
УПЛАТА ЧЛАНАРИНЕ
НУЖАН ДОПРИНОС РАДУ ЗЦГМ
Поштовани чланови наше заједнице,
Обавештавам Вас да после петогодишњих расправа по поднесеној тужби од стране Топлификације АД Скопје , Апелациони Суд – Скопје има донесено на 18.02.2016 год. пресуду бр.ТСЖ-565/15 са којом се наша жалба одбија као неоснована и пресуда – Основног Суда Скопје 2 Скопје ПЛ1-ТС-93/14 од 11.06.2014 године се потврђује а самим тим иста постаје правоснажна и извршна, чиме именовани Суд нас задужује за следећа средства :
- Главни дуг у висину од 62.727,50 денара плус 5.830,00 денара одмерени трошкови од предходног платног налога
- Трошкови за поступак од 27.500,00 денара по првостепеној пресуди и 4.680,00 денара одговор по жалби или вкупно 94.731,50
- Камата по тужених фактурама од наступања ДПО до датума исплате (изнесено у првостепеној пресуди ) затезна камата + референтна стопа износи на годишној ниво 19% = цирка 72.000,оо денара или све заједно 166.233,00 денара.
Уколико не измиримо у наведеном року наведена средства , тужитељ ће поднијети захтјев за извршење чиме ћемо накнадно бити задужене за трошкове извршног поступка.
Због изнесеног најучтиво Вас молим да помогнете да ријешимо овај проблем , тако што би Ви платили чланарину за 2015 и 2016 т.ј 600 денара на годишњи ниво (нормално уколико сте у могућности да издвоите та средства)
У противној уколико не обезбедимо средства ми ћемо бити блокирани чиме би наше даље деловање фактички престало.
С поштовањем , Предсједник
ЗЦГМ-Скопје Борис Попивода
Македонија и Црна Гора ја интензивираат културната соработка
Министерката за култура Елизабета Канческа-Милевска и нејзиниот црногорски колега Павле Горановиќ денеска потпишаа Програма за културна соработка меѓу Македонија и Црна Гора за периодот 2016-2019 година.
– На денешната билатерална средба со колегата Горановиќ разгорававме за досегашната и идната соработка во областа на културата. Соработката меѓу Македонија и Црна Гора е на многу високо ниво, а успешна е соработката во сите дејности од областа на културата, рече Канческа-Милевска и додаде оти е ова прв документ што се потпшишува.
Министерката Канческа-Милевска нагласи дека ќе се залагаат за размена на што повеќе културни проекти меѓу Македонија и Црна Гора, за присуство на уметници од Црна Гора на нашите реномирани фестивали, како и за поголемо присуство на македонските уметници на нивните фестивали.
Република Македонија, како што рече, во контунитет е присутна во Црна Гора на голем број фестивали. Потсети дека Ансамблот за народни игри и песни „Танец“ имаше турнеја во Црна Гора, а Театарот за деца и младинци од Скопје на многу црногорски фестивали има освоено престижни награди. Во Црна Гора гостувал и Драмскиот театар, а црногорските уметници гостуваат на поетскиот фестивал „Струшки вечери на поезијата“, на „Охридско лето“…
Министерката за култура смета дека со Програмата за културна соработка уште повеќе ќе се унапредат односите меѓу Македонија и Црна Гора и додадае оти разговарале и за некои иницијативи кои во иднина планираат да ги реализираат.
Министерот Горановиќ оствари и средби со директорите на Македонската филхармонија, Македонската опера и балет и на театрите за понатамошна соработка. Се планира присутво на Црногорскиот народен театар на третото издание на меѓународниот театарски фестивал „МНТ фест“, што го организира Македонскиот народен театар, како и копродукција меѓу МНТ и Црногорскиот народен театар за реализација на заедничка претстава за кнезот Владимир и Косара.
Канческа-Милевска информира дека разговарале и за проекти за соработка меѓу Македонската филхармонија и црногорскиот симфониски оркестар, како и за иницијативата за поставување спомен-обележје на кнезот Владимир и Косара во областа Дукља.
– Во интензивна комуникација сме околу идејното решение од наша страна, кое е доставено како предлог скици од авторите Томе Аџиевски и Владо Павлески, рече Канческа-Милевска.
До крајот на годинава ќе се издаде и промовира капиталното издание од областа на лингвистиката „Македонско-црногорскиот и црногорско – македонскиот речник“ на Ремзо Скендеровиќ, за кое Министерството за култура на Република Македонија ќе обезбеди финансиска поддршка.
Црногорскиот министер Горановиќ додаде дека потпишувањето на првата Програма за културна соработка меѓу Македонија и Црна Гора не е само формален чин, не е само потврда за пријателските односи меѓу двете држави туку, како што рече, е поттик за поголема соработка меѓу двете држави.
Тој смета дека потпишувањето на оваа Програма ќе биде инспиративно за сите институции кои, како што нагласи, и онака добро соработуваат. Според него, Македонија и Црна Гора имаат голема свест за значењето на културата во нашето општество.
(Извор: СИТЕЛ)
ДОВЕДЕН У ПИТАЊЕ РАД ЗЦРМ!
Уколико не измиримо у наведеном року средства у висини од 166.233,00 денара , тужитељ ће поднијети захтјев за извршење чиме ћемо накнадно бити задужени за трошкове извршног поступка
Поштовани чланови наше Заједнице ,
Обавештавам Вас да након петогодишњих расправа по поднесеној тужби од стране Топлификације АД Скопје, Апелациони Суд – Скопје донео је 18.02.2016 год. пресуду бр.ТСЖ-565/15 са којом се наша жалба одбија као неоснована и пресуда – Основног Суда Скопје 2 Скопје ПЛ1-ТС-93/14 од 11.06.2014 године се потврђује, а самим тим иста постаје правоснажна и извршна, чиме нас именовани Суд задужује за следећа средства :
- Главни дуг у висину од 62.727,50 денара плус 5.830,00 денара одмерени трошкови од предходног платног налога
- Трошкови за поступак од 27.500,00 денара по првостепеној пресуди и 4.680,00 денара одговор по жалби или укупно 94.731,50
- Камата по туженим фактурама од наступања ДПО до датума исплате (изнешено у првостепеној пресуди ), затезна камата + референтна стопа износи на годишњи ниво 19% = цирка 72.000,00 денара или све заједно 166.233,00 денара.
Уколико не измиримо у наведеном року наведена средства , тужитељ ће поднијети захтјев за извршење чиме ћемо накнадно бити задужени за трошкове извршног поступка.
У вези изнешеног, најучтиво Вас молим да помогнете да ријешимо овај проблем , тако што би Ви платили чланарину за 2015 и 2016 г. 600 денара на годишњи ниво (нормално уколико сте у могућности да издвојите та средства)
У противном уколико не обезбедимо средства ми ћемо бити блокирани ,чиме би наше даље деловање фактички престало.
С поштовањем, Предсједник
ЗЦГМ-Скопје Борис Попивода
РС
У прилогу на увид Вам се дају обадвије пресуде како доказ за изнешено.
